I sve ovo vrijeme predanog rada nisam imala vremena za sebe, hobije, prijatelje,... i priča bi opet bila sasvim OK da se ne dogodi u životu neki ali koji pokvari sve dobre stvari. Čitam ja tako kod lahese: Mnogim ženama kriza je pomogla da iskristališu svoj stil.Ima dosta modernih žena koje svoju ličnost iskazuju i kroz ono što nose na sebi jer znaju da to puno govori i o onome što nose u sebi. Meni je kriza isto pomogla da konačno kažem ne - znam da nije u modi, jer je sad vrijeme kad je radnih mjesta sve manje ili ih nema. Dobivši ovaj mjesec plaću tj. nagradu za svoj rad sa obrazloženjem "ekonomska kriza" izrekla sam svoje sudbonosno NE - hvala, ali ja danas zadnji dan radim. Trenutno se osjecam kao ovaj veseli čovjek na slici - cijeli je život posvetio životinjama i na kraju umro upravo od uboda životinje. Svi to na neki način radimo - predamo se nečemu što nas satre.Nakon strke, rada bez koristi i umora od svega mirno sam sjela doma za svoj kompjutor i pogledala redom sve što nisam stigla u zadnjem vremenu. Vidjela sam da mi je vrijedna i kreativna žena dodjelila nagradu, a ja ju nisam ni primijetila. Oprosti lahesa :) ali zbog ekonomske krize i mode da se vidi samo što se stigne propustila sam vidjeti tvoju pažnju i lijepu gestu. Hvala Ti!
Prošlo je dosta vremena od kad si mi dodijelila award i trenutno sam podijelila awarde svima koje poznam, sa velikim zakašnjenjem ga stavljam na blog. Sa željom da tvoj kreativni rad pa tako i sve što ide uz to cvjeta i urodi dobrim plodovima, lijepo te pozdravljam!
Sigurna sam da ce tako vredna i sposobna zena, naci sebi bolji put, i to ti od stca zelim. Kaze se da sreca prati habre!
OdgovoriIzbrišiZelim Ti sve najbolje!
Draga Nena, kao što vidiš hrabrost i odlučnost može biti od koristi - možda imaš duže snage izdržati, ali bitno ne mijenja uvijek stvarno stanje stvari. Ma idemo dalje bez obzira...
OdgovoriIzbrišiDa samo znaš kako mi je ova tvoja priča pznata!Prosto si me vratila par godina unazad.Kao da vidim sebe kako svakog dana idem na posao,radim po desetak sati(znajući da neću primiti platu jer smo u blokadi) sredjujem papire od pre dvadesetak godina(imovinski odnosi firme) i tako mesecima.Pri tom vidim šta se sve radi i onda jednog dana kada sam uknjižila sve parcele(završila svoj posao) mirno donesem odluku da prestanem da radim.Napisala sam sebi rešenje da sam tehnološki višak i dala direktoru da ga potpiše.
OdgovoriIzbrišiViše od direktora bili su iznenadjeni samo radnici u Birou za zapošljavanje kada sam potpuno smirena došla da predam dokumenta.A ja sam osetila prosto neko olakšanje.
Odlučila sam da radim ono što volim(volela sam ja i dotadašnji posao ali počneš da se osećaš glupo kada radiš a ne primaš platu i pritom vidiš da ustvari obavljaš nekom drugom neki posao.)
Sada sam mnogo zadovoljnija i ispunjenija.Radim za svojim razbojem .Nema tu neke zarade ali me to ispunjava.Imam vremena i za druženja sa prijateljima(i uživo i ovako).Vreme provodim i u dvorištu .Sasvim sam preuredila svoj život i mnogo se bolje osećam.Verujem da ćeš se i ti tako osećati,čak sam ubedjena u to.
Prati svoje osećaje i nećeš pogrešiti.
Draga moja...činimi se da ona stara izreka može da se lijepo upotrijebi u današnje vrijeme..."Bolje besplatno sjediti nego besplatno raditi" I mislim da je to skroz točno, pogotovo ako je tebi sada lakše...A bila sam ja u takvoj jednoj situaciji i kad sam otkazala kao da mi je neki ogroman kamen pao s leđa...
OdgovoriIzbrišiLP
Phoenix
Drage moje 1997. godine sam savladala karcinom. I od tada ja jednostavno živim. Ništa mi nije važno - osim mojih najmilijih i svih dobrih ljudi koji me okružuju. Nakon te borbe za život od sveg materijalnog samo dobri ljudi mi imaju vrijednost. Možda je to nešto iz tunela iz kojeg sam se vratila u život! ;)
OdgovoriIzbriši